LAVINE I PREPORUKE ZA KORIŠĆENjE TRANSIVERA
Jedna od najvećih opasnosti koja vreba turno skijaše i splitbordere u planini jesu lavine. Lavine predstavljaju klizanje snežne mase niz padinu, koja pritom sa sobom najčešće povlači i gomile kamenja, zemlje i drveća. Brzine koje lavine mogu da dostignu su izuzetne (primer, posle 5 sekundi od pucanja delovi snežnih ploča dostižu brzinu od 130 km/h). Statistika pokazuje da su turno skijaši i splitborderi jedna od najranjivijih kategorija po pitanju opasnosti od lavina, mnogo više nego što su to alpinisti ili planinari. Razloga za to ima nekoliko:
- potencijalno lavinozni tereni sa puno snega su najpogodniji za ski turing i split boarding,
- kretanje po ovakvim terenima prilikom spusta je izuzetno dinamično i energično što lako može biti okidač za lavinu,
- split bord i turno skije same po sebi imaju veću površinu dodira sa snegom i to na principu „noža“ što takođe može biti okidač za lavinu,
- tereni na kojima se kreću turno skijaši i split borderi su obično udaljeni i teško pristupačni pa je i spašavanje otežano,
- neznanje i loša priprema: nepoznavanje terena i situacije sa snežnim pokrivačem, nedostatak opreme za lavinsko spašavanje, nepoznavanje korišćenja opreme, prevelike ambicije i želje, i sl.
Lavine mogu nastati iz različitih razloga i najčešće su na padinama sa nagibom od 30 do 60 stepeni. Taloženje snežnog pokrivača, zajedno sa uslovima koji pri tom vladaju (temperatura, vetar, periodi sa i bez padavina, ledena kiša, zaleđivanje, otapanje, doba dana,…) utiču na stvaranje uslova pogodnih za lavine. Sam okidač (trigger) za lavinu može biti čovek, životinja (često su to divokoze), vetar, promena temperature, zemljotres, itd.
Lavine se grubo mogu podeliti na vlažne i suve. Vlažne lavine nastaju od vlažnog teškog snega koji u ogromnim komadima klizi niz padinu; ove lavine imaju ogromnu rušilačku snagu. Suve lavine nastaju od praškastog snega (pršića) i u njihovom slučaju postoji velika opasnost od gušenja. Naravno, većina lavina predstavlja kombinaciju ova dva tipa, a svakako nije dobro upasti u bilo koju od njih. Mogućnost spašavanja zatrpane osobe u lavini opada eksponencijalno sa protokom vremena. U prvih 15 minuta šanse za preživljavanjem su preko 90 %, dok od 15 do 45 minuta opadaju na 25 %. Hipotermija (smrzavanje) nastaje već posle 90 – 120 minuta.
Kretanje po lavinoznom terenu vrši se za što kraće vreme, ali nikada cela grupa ne ide istovremeno, već jedan po jedan, kako bi u slučaju zatrpavanja, ostali članovi grupe mogli da pruže pomoć unesrećenom. Naravno, pre bilo kakvog kretanja po terenu koji je potencijalno lavinozan bitno je uraditi procenu mogućnosti od pucanja lavine. To, između ostalog podrazumeva i lavinski test i pregled kvaliteta slojeva snežnog pokirvača.
U slučaju da vas uhvati lavina pokušajte da ostanete na površini ako je to ikako moguće, raskačite svu opremu kako vas lavina ne bi dodatno uvlačila u sebe (ranac, lovce sa skija, štapovi,…), pokušajte da stavljanjem ruku ispred lica napravite što veći prostor sa vazduhom da biste mogli da dišete. I naravno, imajte kod sebe transiver (biper, primopredajnik).
Transiver je, kao što smo već rekli, elektronski uređaj koji radi na principu emitovanja i prijema radio talasa i omogućava lakše pronalaženje zatrpanog skijaša pod snegom. Nosi se zakačen posebnim gurtnama za telo skijaša / bordera tako da ne može da spadne. Nije preporučljivo držati ga u rancu, jakni i sl., jer ukoliko vam ranac ispadne ostaćete i bez transivera.
Da bi korišćenje transivera imalo smisla potrebno je da u grupi koja ide na turu svi imaju ovaj uređaj. Prilikom prelaska preko lavinoznog terena svima je transiver uključen u modu predaje (send). U slučaju da jednog člana grupe (ili više njih) zatrpa lavina, svi ostali prebacuju prekidač na svom transiveru u status prijema i započinju pretragu (search). Veoma je važno da pre nego što krenete na turu proverite da su vam baterije u uređaju napunjene, a pametno je imati i rezervne sa sobom.
S obzirom da je transiver elektronski uređaj, na njegov rad mogu uticati drugi elektronski uređaji (GPS, mobilni telefon, radio stanica), što moramo imati u vidu i prema tome prilagoditi njegovo korišćenje.
Kada smo u režimu predaje (send) – svi ostali uređaji mogu ostati u upotrebi. Međutim, važno je da ih ne držimo previše blizu transivera (udaljeni najmanje 20 cm). Na primer: mobilni telefon držite u džepu pantalona na suprotnoj strani tela u odnosu na onu na kojoj je transiver. Razlog tome je to što u slučaju zatrpavanja signal sa mobilnog telefona, može ometati signal sa transivera i time stvarati smetnje na prijemu kod transivera spasioca. Takođe, udaljite od transivera i druge metalne delove vaše opreme, astrofoliju, magnete, grejna tela i elektronske uređaje (kamere, GPS).
Kada smo u režimu prijema (pretraga ili search) – mogu ostati uključeni samo apsolutno neophodni uređaji. Mobilni telefon isklučujete potpuno (nije dovoljno da uključite režim rada u avionu) i uklanjate sve delove opreme koji imaju metalne ili električne delove (grejači rukavica, čarapi i čizama). Dok vršite pretragu druge osobe (spasioci) moraju biti na udaljenosti ne manjoj od 10 m, isto važi i za spasilačke sanke sa uključenim motorom, mobilne telefone, radio stanice i dr. Ukoliko imate sat sa opcijama meranja srčanog ritma i snimanja GPS zapisa, transiver držite u suprotnoj ruci, a svakako na udaljenosti većoj od 50 cm od drugih delova opreme (čeona lampa). Ukoliko smetnje ne mogu biti otklonjene pravljenjem distance potrebno je smanjiti širinu trake za pretragu na najmanje 20 m. Neki airbag sistemi uključuju električne komponente, koje takođe mogu uneti smetnje, pa je potrebno skinuti ih tokom pretrage.
Da zaključimo: Izvori smetnji mogu biti pasivni i aktivni. Pasivni izvori smetnji u oba moda rada transivera (predaja i prijem (pretraga)) su mеtalni delovi, elektronski uređaji sa metalnim kućištem, folijama i žičanom mrežom, kao i magneti. Da bi se njihov uticaj smanjio potrebno je transiver držati udaljen najmanje 20 cm. Aktivni izvori smetnji u modu prijema (pretraga) su svi uređaji koji troše električnu energiju. Da bi se njihov uticaj smanjio potrebno je pratiti napred navedene instrukcije.
Posledice koje smetnje mogu imati na pretragu su smanjenje dometa uređaja i obmanjujuća indikacija udaljenosti i pravca – „lažno pozitivna“.
Kako detektovati smetnju? Uočavanje razlike između „signala zakopanog subjekta“ i „lažno pozitivnog signala“ vrši se na osnovu analognog zvuka. U slučaju „signala zakopanog subjekta“ uređaj daje autentični analogni zvuk otprilike svake sekunde, zajedno sa indikacijom smera i udaljenosti, dok u slučaju „lažno pozitivnog signala“ imamo indikaciju smera i udaljenosti, ali bez ili sa retkim analognim zvukovima.
U slučaju kada se pretraga vrši na terenu na kome su smetnje izuzetno velike (ispod električnih dalekovoda i drugih izvora elektromagnetnog zračenja), potrebno je smanjiti (prepoloviti) širinu trake za pretragu. U ekstremnim slučajevima koristiti mikro trake i pretragu vršiti na osnovu analognog zvuka.
Preporuke navedene u ovom tekstu zasnovane su na procenama i istraživanjima vodećih stručnjaka i proizvođača lavinskih primopredajnika, a prihvaćene i evaluirane od strane UIAA.